Ајде да направиме една паралела во пристапот на проектирање на Скопје во 1963 и сегашниот концепт за 2014.
Иако можеби е дискутабилна споредбата на Скопје кое било срамнето со земја во 2/3 од својата градба и ова Скопје денес, за кое може да се рече дека е 1/3 недоградено.
Сепак и за 1963 и за 2014 година, станува збор за два капитални проекти кои треба од корен да го изменат градот.
НО, еве некои разлики:
На плановите за реконструкција во 1963 работеле домашни и странски стручњаци. Распишан е интернационален конкурс за изработка на план за реконструкција на центарот на Скопје.
Конкурсот за генералниот план за дизајн на новиот градски центар бил под покровителство на ООН. Специјално оформеното жири составено од архитекти наградата ја подели во сооднос 60:40 помеѓу Кензо Танге и загрепската фирма Мишевиќ&Венцлер.




Kenzo Tange's master plan for Skopje
Потоа: “The master planners’ work was guided by the recommendations of the international jury, which included the following principles: a dispersed pattern of development, the river Vardar to be a unifying element, the setting of Kale Hill (the highest natural feature) not to be diminished by high-rise buildings, the Carsija district to be integrated with the centre and not allowed to become a ‘tourist museum piece’, and only low-rise housing to be allowed on the left bank.” * – “Reconstructing Skopje, Macedonia, after the 1963 earthquake: The Master Plan forty years on“ – Robert Home
Ве молам внимавајте кои се клучни зборови: план, странски стручњаци, интернационален конкурс, интернационално жири составено од архитекти, Кензо Танге, принципи
Па логично е човек да се запраша, кое е жирито денес? Кои принципи се следат при избор на проектот? Не е ли подобро кога веќе се има буџет (како што тврди владата) да се распише меѓународен тендер?
1963
The planners, enthusiasts for surveys and statistics, established that Skopje before the earthquake had some 36,000 housing units, accommodating nearly 200,000 people in nearly 50,000 households, at an average of 1.3 families per dwelling and 5.5 people per household. Average dwelling size was 44 sq.m. or 8 sq.m. per person. The earthquake had made 80,000 homeless, with a further 70,000 living in heavily damaged buildings. Such was the pressure on housing stock that as late as 1981 160,000 people were still living in ‘retained
housing’ (ie pre-earthquake) rather than new homes. The Master Plan envisaged several time-frames: short-term (a population target of 270,000 by 1971), medium-term (350,000 population by 1981) and long-term (4 million population ‘after 2000’), although in reality Skopje’s population is now only half a million. The plan’s ambitious aim was to combine a larger population with a reduced average household size (from 4.15 in 1964 to 3.5 in 1981) and better space standards (12.5 sq.m. per person, soon raised to 17.5). This required nearly doubling the 1964 housing stock (25,000 more dwellings by 1971, 63,000 by 1981), all to be financed from public funds. Natural population growth was estimated at 2% pa, to which was added inmigration in search of jobs in reconstruction.
Кои се проекциите за Скопје 2014? Колкава администрација ќе собере таму? Колку паркинг места ќе ги обслужуваат тие објекти? Можеби и има проекција, но нека излезе некој нека ги соопшти, ако не друго за да добие народов впечаток дека е се проектирано, а не е самo една убава политичка 3Д анимација.
Освен архитектонскиот какви други аспекти се запазени?
“Pre-earthquake Skopje residents were ethnically divided into 60% Macedonian, 8% Turkish, 7% Roma (Gypsies), 7% Serb, and 6% Albanian. Average household sizes varied (5.7 for the Turkish, Albanian and Roma groups, lower for the Macedonians at 4.2).“
Дали е земена во предвид денешната етничка карта? +денешните етнички тензии +радикални политичари
Очигледно не е!
Дека треба да има јавна расправа не е спорно. Скопјани треба да го живеат овој или сличен на него проект.
1963:
“For the people of Skopje themselves the city’s reconstruction was as momentous an event as its destruction: when Skopje school-children were asked in the 1960s to write an essay on ‘A major event in the life of my town’, 80% chose to write about the Master Plan rather than the earthquake”
Но кој ја води јавната расправа?
Архитекти кои зборуваат дека проектот е прескап, дека споменикот на Александар ќе не одалечи од ЕУ, дека нема правилна етничка застапеност на спомениците….. АРХИТЕКТИ?????.
За разлика од нив, нашите млади и креативни “бригадири“ и “ослободувачи“ кои се против проектот Скопје 2014, меѓу кои има и архитекти, врв во таа нивна борба е во фотошоп да направат споменик на Македонско девојче и да се кезат на Фејсбук. Ало!
За СДСМ-овците врв во својата креативност и политичка агресивност е собирот во Холидеј ИН и презентација на нивното (замислете!)ЦД на кое на 3Д анимацијата од Скопје 2014 се залепени бројки со милиони евра кои ќе бидат потрошени за овој проект, кои патем биле собрани од нас даночните обврзници. И замислете, они со тие пари би ги решиле проблемите на млекарите од Сведмилк, јаболкарите од Ресен итн. Се јавија загрижените! Бог да чува!
Од Влада наместо транспарентно да излезат со бројки кое колку чини, стручно да го оправдаат проектот, како од некоја дупка они нешто мумљаат, а потоа се жалат како тоа никој не ги разбирал. За греота!
И наместо секој под default да се прифаќа или отфрла проектот можеше барем еден да каже што му се допаѓа, а што не. Зарем е можно на еден човек се да му се допаѓа или се да не му се допаѓа? Зарем е можно да не ви се допаѓа зградата на филхармонијата? Или пак е можно да ви се допаѓа триунфална порта која наместо да е влез кон нешто, да биде влез кон грбот на црквата. Никаква логика!
И нели…ако се стави на кантар Скопје 1963 vs Скопје 2014, не е тешко да се заклучи дека оние во 1963 многу подобро знаеле отколку ние денес……НО кога денес ќе застанеме на плоштад ( или недај боже под нова железничка) и ќе се свртиме наоколу за да видиме што од тоа што е проектирано во 1963 е реализирано, се паѓа во вода. Епа ајде да ги извлечеме поуките од 1963 до 2014 па да направиме нешто поубаво.
И за крај нешто нешто поинакво …растеретено од политика

Auroville, Inida -the city of tomorrow